OPKOLJENO SARAJEVO

17.02.2011.

01.03.1992. Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine

01.03.1992.
Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine



Prvi mart kao dan nezavisnosti nije izabran proizvoljno i ishitreno. Bilo je predlagano da to bude 20. decembar. Tog dana 1991.godine Vlada SR Bosne i Hercegovine, donijela je Odluku o priznavanju državnosti, u kojoj je sadržan zahtjev Evropskoj zajednici da Bosnu i Hercegovinu prizna kao nezavisnu državu, u okviru svoje ponude sadržane u Deklaraciji o Jugoslaviji od 16. decembra 1991.godine. Smatralo se da je samim činom donošenja te odluke bila izražena volja Bosne i Hercegovine za nezavisnošću. Argument je bio da se izborom tog datuma pravno preduprijedi čin secesije koji su bosanski Srbi izvršili proglašavanjem Srpske republike Bosne i Hercegovine 9. januara 1992.godine. Drugi prijedlog je bio da se za dan nezavisnosti uzme 6.mart, jer su tog dana 1992.godine službeno objavljeni rezultati referenduma. Argument je bio da su tog dana saopćeni zvanični rezultati referenduma. Treći prijedlog je bio da to bude 6. april, dan kada je 1992.godine Evropska zajednica na svom zasjedanju donijela odluku o međunarodnom priznanju Bosne i Hercegovine. Međutim prevagnuo je argument da se za Dan nezavisnosti proglasi 1. mart kada su stanovnici Bosne i Hercegovine svojim izlaskom na glasačka mjesta neposredno i lično izrazili svoju političku volju da Bosna i Hercegovina bude nezavisna i suverena država. Da odluka o Danu nezavisnosti nije ishitreno donešena govori činjenica da je o tome odlučeno tek tri godine poslije održanog referenduma, 28. februara 1995.godine. Jedan od razloga zbog čega se tako dugo čekalo jeste i činjenica da je danom odluke Evropske zajednice 6. aprila 1992.godine da BiH prizna kao nezavisnu državu otpočela i agresija Jugoslavije na Bosnu i Hercegovinu. Agresori nam nisu dozvolili ni da proslavimo taj čin međunarodnog priznanja. Nastala je bitka za goli opstanak države i bosanskog naroda koja će trajati četiri godine. Sticanjem nezavisnosti Bosna i Hercegovina je postala subjektom međunarodnog prava. Kao subjekt međunarodnog prava imala je pravo da postane članica Organizacije UN, Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju, kao i članica svih drugih međunarodnih organizacija i agencija. Članstvo Bosne i Hercegovine u međunarodnim organizacijama proizvelo je za Bosnu i Hercegovinu međunarodnu obavezu da svoje odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama uredi u skladu sa međunarodnim pravom. S druge strane, međunarodna zajednica prema Bosni i Hercegovini u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i drugim relevantnim međunarodnim pravnim aktima ima obavezu da Bosni i Hercegovini pruži pomoć u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta, suvereniteta, političke nezavisnosti i međunarodnog subjektiviteta.

................